Kopriva
Velika kopriva - Urtica dioica
Mala kopriva - Urtica urens
Drugi nazivi: Zara
Lekoviti deo biljke: Najcesce list, cesto i koren ili vrsni deo biljke.
Opis: Gotovo da ne postoji bice koje na zna kako izgleda kopriva, jer ona u biljnom svetu ima tu ulogu da veoma privlaci paznju, ali neprijatnim povodom.
Paznju privlaci ne izgledom, jer svakako nije ni lepa ni atraktivna, vec svojom osobinom da zestoko opece kozu nesmotrenog prolaznika... javlja se u dve vrste: velika ili prava kopriva, Urtica dioica ("dvodomna") koja dostize visinu od oko 1.5 m i mala kopriva, Urtica urens ("koja zari"), koja ne prelazi visinu od 0.5 m. Iako se visinom razlikuju, morfologija (oblik) im je vrlo slicna, a dejstva u smislu fitoterapije istovetna. Obe vrste imaju cetvrtastu stabljiku (sa cetiri ivice), a listovi su postavljeni u paru - nasuprot jedan drugom. List koprive je srcolikog oblika, produzavajuci se u vrh. Kod velike koprive peteljka je kraca od lista, a kod male koprive i peteljka i list su podjednake duzine... ivice listova su ravnomerno nazubljene, a povrsina im ima naglasenu zilnu strukturu. Stabljika i listovi su obrasli dlacicama koje predstavljaju subjektivno po coveka najimpozantniji deo biljke. Ove dlacice su ustvari depoi mravlje kiseline i histamina, koji se na najmanji dodir lome i izlivaju na kozu, stvarajuci osecaj pecenja i dovodeci do nastanka crvenila i plikova i uopste promena koze, koje su po njoj i dobile naziv kprivnjaca... Od maja, pa tokom celog leta razvijaju se cvetovi u obliku visecih resica, krecuci iz pripoja peteljke za stabljiku...
Nalazista: Kopriva je kosmopolitska biljka u pravom smislu reci. Raste svuda bez obzira na nadmorsku visinu, jer je ima i u ravnicama, a i na visokim planinama. Uglavnom voli nadjubrene podloge, vlazne jarkove i prisustvo bara i vode. Tamo gde je kopriva, tamo je i voda u blizini, sto znaju i iskusni rasljari, kojima je ona dragocena pomoc za odredjivanje mesta za kopanje bunara. Jos jedan znak je rasljarima vazan u smislu otkrivanja vodenih tokova plitko pad zemljom, a to je prisustvo mravinjaka. Mravi nisu samo vredni, oni su i mudri, jer svoja naselja - mravinjake prave u rastresitoj zemlji, poroznoj i uvek neposrednoj iznad vode. A, gde su koprive, tu su i mravi koji obozavaju. Zato prikupljanje mladih listova koprive tokom aprila meseca predstavlja i cest "sukob" sa mravima, koji prionu na koprivu crpeci njima potrebne sadrzaje... Biljkama koje rastu uz koprivu, uoceno je, povecane su kolicine etarskog ulja.
Vreme cvetanja: Od maja do avgusta.
Vreme branja i cuvanje: Prikupljanje koprive se obavlja u zavisnosti od toga, koji se deo koprive zeli. Ako s zeli lisce i mladi vrsni delovi biljke, onda se branje vrsi pre cvetanja. Kako cvetanje sa mnjim ili vecim pomacima dolazi sa mesecom majem, branje listova treba obaviti ranije... Ako se vadi koren koprive, koji je snazan i razgranjen, to se radi ili u jesen ili pre listanja negde u martu. branje se vrsi ili sa rukavicama zbog zarenja, ili vesto hvatajuci za stabljiku i odsecajuci vrsne delove biljke sa listovima... Susi se na senovitim i promajnim mestima, okrecuci je svakodnevno, ali i tada (svakako u pocetku) sa rukavicama zbog peckanja... Skladisti se uobicajeno...
Lekovite materije: Kopriva je pravi prirodni multivitamin prozet mineralima. Sadrzi znacajne kolicine gvozdja, kalcijuma, magnezijuma, fosfor. U sebi ima dosta vitamina C i A (u formi karotenoida - provitamina) i vitamine K, B2 i B5 (pantotenska kiselina). Uz ovo kopriva ima mravlje kiseline, histamina (0,1-0,5%), acetil-holina (1%), silicijumovu kiselinu, glikokinin, sekretin, serotonin (0,02%) itd. Koren sadrzi i sterole (beta-sitosterol).
Lekovita dejstva (indikacije): Mozda najvazniji sastojak cajnih mesavina, za prolecne i jesenje tretmane prociscavanja organizma je upravo kopriva. To su tretmani koje treba sprovoditi u prolece, jer je organizam
deficitiran u vitaminima i mineralima nakon zimskog perioda punog jake i masne hrane, nacina zivota sa malo kretanja i nedovoljno boravka na vazduhu... U jesen je treba sprovoditi da bi se organizam pripremio na u zdravstvenom smislu problematican zimski period... Ovi tretmani kako je i uobicajeno u fitoterapiji traju 4-6 nedelja, a posle njih se telo oseca krepko i sveze. Ovo prociscavanje predstavlja u stvari pojacanu razmenu materija, zasnovanu na, od strane koprive, pojacanoj diurezi. Uravnotezavanje se noramlno postize i remineralizacijom i nadoknadom za organizam vaznih vitamina... Pojacana diureza i sledstvena razmena materija olaksavaju i reumaticne tegobe i posebno, giht, jer se pri njemu iz organizma eliminise povecani nivo mokracne kisleine. Starci, koji dugo sistematicno koriste koprivu, ne boluju od rematicnih tegoba. Pjacani protok kroz bubrege i urinarni trakt ciste ovaj sistem i doprinose olaksanju njegovih tegoba. Diureza smanjuje i otoke drugih uzroka, pa to olaksava tegobe prostate, koja kao otecena i stvara smetnje sa svoje strane, suzavajuci ili zatvarajuci mokracni kanal - sto remeti normalan akt mokrenja... Aktivni pincipi koprive stupaju u interakciju sa seks hormonima vezanih globulinom u plazmi. To dovodi do snizavanja konentracije SHBG u plazmi. Smatra se da na taj nacin kopriva vezuje mesto gde se na SHBG kaci andorgen, testosteron, 5-alfa-DHT i na taj nacin dolazi do inhibicije sinteze novog SHBG. Fizioloske koncentracije slobodnih androgena su tako posledicno povecane. Iz ovog mehanizma dejstva je zakljuceno da ekstakt koprive kompenzatorno povecava metabolizam u adenomatoznom (otecenom) tkivu prostate, eliminisuci tako kongestije (zastoj tecnosti) i otvarajuci opstrukciju (suzenje, zatvaranje) uretre. Mnogobrojni vitamini i minerali koprive bolje ishranjuju poglavinu i sprecavaju preterano ispadanje kose. Dugotrajnija upotreba koprive ce cak regenerisati i oziveti, pa i pojacati rast dlaka... Dobrom razmenom materija i solidnim kolicinama silicijumove kiseline olaksavece se kozni problemi - ekcemi, lisajevi, akne, herpesi... Zahvaljujuci najverovatnije glikokininu, kopriva regulise nivo secera u krvi. U isto vreme ona deluje tonicno - sto nalazi vec spomenutu vezu u fiziologiji kineske akupunkturne medicine, koja tonicnost dovodi u zezu sa boljom funkcijom slezine, koja u organizmu predtavlja takticko jedinstvo sa pankreasom - tonizujuci i njega, sto se reperkutuje na bolje regulisanje nivoa secera. Kompletno tonizovanje organizma pojacava i opsti imunitet i podize nivo odbrambenih reakcija, sto postaje upadljivo nakon tretmana koprivom. Kopriva smanjuje tendenciju ka krvarenju, ublazava preobilne menstuacije, krvarenja iz nosa, iz digestivnog trakta, cmeu svakako doprinosi i prisustvo vitamina K u njoj. Lekovita je i za digestivni trakt. Pri tome se moze koristiti na svim nivoima sistema za varenje : od usne duplje - do debelog creva. U ustima smiruje postojece procese, a u zelucu smanjuje bolove , sekretinom stimulise rad i sekreciju zlezda, stimulise creva, funksinisanje jetre, zuci, slezine i pankreasa. Obarajuci nivo holesterola i masnoca koji su kod pravog dijabetesa redovno zajedno poviseni, kopriva ispoljava terapeutski kompleksno i sveobuhvatno dejstvo. Masnoce i holesterol se prazne sa nivoa endotela - unutrasnje povrsine svih krvnih sudova, sto je sa svoje strane vazno u usporavanju procesa arterioskleroze, mogucih zadesa na krvnim sudovima (infarkta, sloga itd), senilnosti, starenja... Kopriva u tom smislu ublazava i klimaktericne tegobe, a to svako cini i ublazavanjem degenerativnih procesa na hrskavicama i zglobovima i boljom remineralizacijom kostiju - zahvaljujuci prisustvu minerala, vitamina i silicijumove kiseline. Kopriva pomaze i u regulaciji krvnog pritiska - normalizujuci i povecane i snizene vrednosti. Vodeca biljka u lecenju slabokrvnosti - raznih vidova anemija, sto se moze zahvaliti prisustvu gvozdja u njoj... Posebno je delotvorna kod sideropenijske anemije (anemije na bazi nedostataka gvozdja) koja cini 70% svih anemija.Jedna od mogucih cajnih mesavina za lecenje anemije:
list od koprive 7
majcina dusica 7
list sumske jagode 6
list oraha 5
list zalfije 5
preslica 5
hajducica 4
cvet nevena 4 mere su u kasikama (K)
Takve 4 KK (kafene kasike) cajne mesavine preliti sa 600 ml prokljucale vode, poklopiti ostaviti da stoji 40 min, procediti, podeliti u 3 doze i piti prijatno toplo, sladjeno medom po mogucnosti.
Ulazi u sve cajne mesavine kod raznih alergijskih stanja i ispoljavanja u organizmu. Svakako da je kopriva neprijatna i bolna biljka u bukvalnom smislu reci, ali je i dragulj biljnog sveta, neobicno korisna i dragocena u nizu indikacija, bolesti i ljudskih tegoba...
Caj od koprive: 2 KK (kafene kasike) sitno iseckanog lisca koprive preliti sa 250 ml vode, a moze se i pustiti da kljuca tokom 5-6 min. Kopriva u sebi ima male kolicine etarskog ulja, koje je termolabilno, pa se zato moze pustiti da kljuca. Sa druge strane tek kljucanjem se vise oslobadjaju neki vazni principi koprive, pre svega silicijumova kiselina. Nakon kljucanja, treba je procediti i piti mlaku, 2-3 solje na dan...Nuspojave: Nema ih kod koprive...
Нема коментара:
Постави коментар